Na jednom od ispita koji sam radila na faksu, kulturologija, sećam se interesantnog podatka o misticizmu koji se zadržao u istočnoj Evropi – pod kojim se podrazumevaju vradžbine, natprirodne veštine i kojekakve ćiribu-ćiriba koje do sad nije uspela da pobedi moderna medicina. Ja sam našla svog vrača, Mehmeda, preko jednog ortaka, u random selu u Banatu. Došla sam sa bolom u lumbalnom delu leđa, koji nije prestajao i otežavao mi je hod pomalo. Od trčanja ili bilo kakvih aktivnosti nije bilo ni govora. Iskustvo je bio krajnje čudno, uđoh u tu neku kuću na kraj prašnjavog puta, izlazi smežurani mršavi čikica od metar i šezdezet (“Koga ovaj misli da masira, nema pas za šta da ga gricne?”). Bila sam sa dečkom, koji me je držao za ruku kad je ovaj krenuo da mi isteže butine i onda masira završetak kičme – da, taj deo gde počinje zadnjica. Bilo je krajnje neprijatno i bolelo je kao da mi neko pušta struju ili zabija tople igle u kičmu, a uz to sam imala utisak da će mi svu kožu počupati sa ledja. Šta je radio, nemam pojma, previše sam bila fokusirana na to da ne urlam od bola.
Ne sećam se koliko je trajalo. Osetila sam, naravno, olakšanje kada je prošlo, te nisam mogla da ocenim kako se osećam po pitanju ledja, jer mi je koža sva gorela. Mehmed je imao krajnje čudnu teoriju, rekavši da je meni zavaljena materica, te da zbog toga imam bolove u donjem delu ledja (?!). Naravno, pošto nisam primetila da ima x-ray oči, pitala sam ga kako on to može da zna; njegov odovor je bio da se to može osetiti prilikom masaže! Hm. Cena je bila i vidu donacije, i ja sam mu ostavila hiljadi ili dve din, ne sećam se tačno.
Elem, otišla sam samo želeći da zaboravim to iskustvo; i veče sam dočekala po prvi put posle dužeg vremena bez bolova u ledjima! Mogla sam da hodam bez straha, i odmah sam skočila na telefon da svima ispričam za čudesnog maga koji me je iscelio! Osećala sam se odlično cele nedelje, čak sam i krenula da tražim teretane u komšiluku, kako bih se vratila svojim treninzima.
Sledeće nedelje, nisam mogla da ustanem iz kreveta. Bilo je mnogo gore nego ranije, i dodatno me je plašilo to što sam osećala da se bol proširio na neke druge delove. Pričala sam sa ortakom koji mi ga je preporučio, ali on kaže da je njemu lik bukvalno spasio koleno, i d amnogi ljudi odlaze kod njega, dakle da nije neki prevarant. Nazvah i vrača, on se zabrinu zbog mojih bolova. Naravno, rekao mi je da dodjem opet (i naglasio da mi neće uzimati nikakav novac). Nameravala sam, ali se stanje toliko pogoršalo, da nisam bila u stanju da opet zapucam put Brestovca, već sam odšepala do lokalnog doma zdravlja. U medjuvremenu sam bila i na redovnom ginekološkom pregledu, gde mi je potvrđeno da nema nikakvog “zavaljivanja” mojih unutrašnjih organa.
Volela bih da je priča sa čikicom čudesnijeg ishoda, ali kod mene je bila neuspela epizoda. I dalje verujem da ima ljudi koji nisu medicinski obrazovani, ali poseduju neobjašnjivi dar da zaceljuju ljudske mišiće, nerve i tetive pod svojim prstima, metodama koje nisu nigde prihvaćene, a deluju. Verujem da je Banaćanin kod nekoga zaista i uspeo. Neverovatno je koliko mojih prijatelja ima “svog lika” za povrede. S kim god da sam razgovarala, ljudi su, u želji da pomognu, izvlačili mobilne telefone “jedne Ruskinje”, “dede iz Šumadije”, “jednog čoveka sa Voždovca” i dr. misterioznih iscelitelja koji su nekad nekom njihovom, ili njima samima, vratili pokret u zarđali deo tela.
Poučena ovim, dugo sam odbijala sve nove preporuke, dok nisam opet zapala u očaj jednom prilikom, i otišla kod Dobrivoja na Vračaru. Njega mi je preporučio kum, kome je “pukao mišić” (ne znam da li je to bukvalno slučaj, ali tako mi rekoše) na basketu, 3 nedelje pred njegovu svadbu. Obišla sam ga tad, bio je u gipsu, a 3 nedelje kasnije, đipao je na svadbi iz sve snage. Ulio mi je poverenje, te se odlučih da opet probam.
Kako je Dobrivoje ipak imao određenu istoriju kao maser sportskog tima, nisam ga okarakterisala kao šamana – već ćete ga naći u kategoriji “Masaža”.
Agilni lifestyle blog 